ЦРВЕНКАПА

Била једном једна девојчица, љупка и мила како се само замислити може. Звали су је Црвенкапа јер је стално носила црвену капицу коју јој је исплела бака.

Црвенкапа је с родитељима живела у кућици поред велике шуме, а на другом крају, у малој кући становала је Црвенкапина бака.

Једног дана мајка је послала Црвенкапу да однесе ручак баки која је била болесна. Упозорила је да пожури и не скреће с пута. Црвенкапа се није плашила и успут је застала да набере баки мало цвећа. Није приметила да иза двета вребају два велика ока. Био је то страшни вук. Пришао је Црвенкапи и упитао:

- Шта радиш девојчице?

- Берем цвеће за болесну баку-одговорила је Црвенкапа.

- Као ћеш да уђеш ако је бака болесна? Упита лукави вук.

- Покуцаћу три пута - рече Црвенкапа, не слутећи ништа.

Вук је поздрави и најкраћим путем одјури до бакине куће. Када је стигао, вук је покуцао три пута и када је бака питала ко је, промењеним гласом одговорио:

- То сам ја, Црвенкапа.

Бака је устала и отворила врата.

Вук је одмах скочио и прогутао баку. Обукао је њену спаваћицу, ставио капицу и наочаре и легао у кревет.

Тако је прерушен чекао Црвенкапу и мислио како га она сигурно неће препознати.

Када је Црвенкапа стигла до бакине куће и покуцала три пута, вук је, имитирајући бакин глас, позвао да уђе. Црвенкапу је изненадио бакин изглед па је упита:

- Бако, бако, зашто имаш тако дуге руке?

- Да те боље загрлим, дете моје.

- Зашто су ти тако велике очи?

- Да те боље видим.

- Зашто су ти тако велике уши?

- Да те боље чујем, злато моје.

- Бако, бако,зашто имаш тако велике зубе?

- Да те лакше поједем -зарежао је вук и прогутао Црвенкапу.

Шумске животиње које су биле Црвенкапини пријатељи обавестиле су дрвосечу о томе шта се догодоло. Дрвосеча се одмах упутио бакиној кући и када је ушао, затекао је вука како спава. Замахнуо је секиром и из стомака изађоше бака и Црвенкапа, живе и здраве.

Тако је завршио страшни вук, а бака, Црвенкапа и дрвосеча су слатко појели ручак који је Црвенкапина мама спремила.

Аудио бајка - драматизација

Дугометражни цртани

Књижевна врста: бајка.

Место радње: шума, бакина кућа.

Време радње: некада давно.

Тема: девојчица Црвенкапа одлази у посету баки, уз пут среће вука, који на крају поједе и њу и баку, ал оне успеју да се спасу.

Идеја: деца се свакодневно могу сусрести са лошим људима и наћи у лошим ситуацијама, зато је највећа улога родитеља да их о томе уче и саветују, како би знали како правилно да поступе када се у таквим ситуацијама нађу.

Ликови: Црвенкапа, вук, бака,  ловац.

Особине ликова:

Црвенкапа – главна јунакиња бајке. Љупка, мала девојчица коју су сви обожавали. Била је добра и паметна, али и јако наивна. Увек је слушала све што јој мајка каже. Али овога пута није послушала њен савет, скренула је са пута и причала са непознатим вуком. Чак је и послушала његов савет да набере цвеће, иако је знала да не сме да скрене са пута. Била је много наивна, па је због тога вук појео и њу и баку, али је на крају научила своју лекцију. Обећала је сама себи да ће од сада увек слушати своју мајку, јер је она била мудрија и старија и знала је свет много боље од ње.

Вук – као и сваки вук, тако је и овај увек био гладан и само је чекао да нађе жртву. Био је и мудар и лако је успео да насамари малу девојчицу. Претварао се да је њен пријатељ и она му је поверовала и послушала његов савет. А он је у глави већ сковао план да поједе и њу и њену болесну баку. Али је заборавио да добро увек побеђује, па га је тако један ловац надмудрио и избавио је баку и Црвенкапу из вуковог стомака. На крају је добио што је заслужио, јер добро мора победити зло.

Бака – бака је веома волела своју унуку толико да јој је поклонила црвену капу од плиша због које су је сви и звали Црвенкапа. Волела је да проводи време са њом, а будући да је била стара и болесна, Црвенкапа ју је често посећивала. У причи брзо настрада (поједе ју вук) јер је била толико немоћна да није могла да погледа ко куца на врата. Такође дознајемо да се за њу бринуо и посећивао ју је и ловац који је, док је шетао шумом, застао поред бакине куће да види како је, у најбоље време да спасе баку и њену унуку због чега ова прича добива срећан крај.