СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА

Било је то једном давно усред зиме. Краљица је везла крај отвореног прозора, напољу је падао снег. Како је непажљиво погледала у даљину, убоде се иглом у прст и у снег падоше три капи крви. Пошто је црвенило тако лепо изгледало у снегу, она помисли: "Желим да имам дете са кожом белом као снег, образима руменим као крв и косом црном као ебановина." Ни годину дана није прошло а краљици се испунила жеља, родила је ћерку бас какву је пожелела - са кожом белом као снег, образима руменим као крв и косом црном као ебановина. Због невиђене лепоте девојчицу назваше Снежана. 

Убрзо пошто се Снежана родила краљица је умрла а краљ се после њене смрти оженио другом женом. Била је веома лепа, али и веома зла и није могла поднети да је неко лепши од ње. Имала је чаробно огледало пред које би стала и говорила:

Краљица: Огледалце, огледалце... Огледалце моје кажи ми на свету најлепши ко је?

Огледало: Ви сте најлепши краљице!

Краљица је знала да огледало говори истину и била је задовољна. Међутим Снежана је расла и постајала све лепша и лепша. Једног дана се десило незамисливо, краљица је стала пред огледало и како је уобичајно запитала:

Краљица: Огледалце, огледалце... Огледалце моје кажи ми на свету најлепши ко је?

Огледало: Ви сте лепи краљице али Снежана је ипак лепша!

Краљица је побеснела и одмах замрзела Снежану. Завист и љубомора у краљици су расле како је Снежана расла и постајала све лепша. Једног дана краљица позва дворског ловца и рече му: да одведе Снежану у шуму, да је тамо убије и да јој као доказ донесе њено срце. Ловац послуша краљицу и одведе Снежану у шуму, али кад хтеде да је убије она заплака и рече:

Снежана: Драги ловче, поштеди ми живот молим те. Отићи ћу дубоко у шуму и никад се нећу вратити...

Ловац се сажали и пусти је да побегне мислећи да ће је појести шумске звери. За доказ краљици је однео срце младог вепра ког је убио на путу кући. Зла краљица је наредила кувару да скува Снежанино срце и потом га је појела.

Снежана је за то време лутала по шуми, уплашена и уморна. Трчала је све до сумрака а онда је у даљини видела светло. Пришла је ближе и видела малу кућицу. Пошто је већ пао мрак одлучила је да уђе унутра. У тој кућици је све било мало. На сред собе је био мали сто прекривен белим столњаком, а на њему седам тањирића, поред сваког тањирића мала кашичица, ножић, виљушкица и чашица. Уз зид је било поређано седам малих креветића покривених белим чаршафима.

Снежана је била гладна и жедна па је из сваког тањирића појела мало супе и хлеба и из сваке чаше одпила мало воде. Није хтела да све узме од једнога. Била је веома уморна па је отишла да легне у један од креветића, али јој ниједан није одговарао. Први је био предугачак, други прекратак, трећи претврд... Последњи, седми креветић је био сасвим добар, па она леже у њега и заспа.

Била је већ дубока ноћ када су се вратили становници кућице. То су били патуљци, седам патуљака који раде у оближњем руднику злата. Упалише својих седам светиљки и кад осветлише кућу, приметише да је неко ту био, јер није било све онако како су оставили.

Први Патуљак: Ко је седео на мојој столици?

Други: Ко је померио мој тањирић?

Трећи: Ко је узимао мој хлеб?

Четврти: Ко је јео моју супу?

Пети: Ко је користио моју виљушку?

Шести: Ко је секао мојим ножићем?

Седми: Ко је пио из моје чаше?

У том тренутку први патуљак примети да је изгужван чаршав на његовом кревету па рече: Ко је лежао у мом креветићу?

Остали одмах дођоше и повикаше: "И у мом је неко лежао! И у мом. И у мом..."

А седми, кад завири у свој креветић, угледа Снежану како спава. Он брзо позва остале патуљке. Изненађени, дотрчаше и са својих седам светиљки осветлише Снежану. Задивљени њеном лепотом и призором како слатко спава патуљци одлучише да је неће будити већ да ће седми патуљак спавати по један сат у креветима осталих 6 патуљака.

Прошла је ноћ и свануло је лепо сунчано јутро. Снежана се пробудила и видела патуљке око кревета. Уплашила се али су јој патуљци одмах рекли да се не плаши, да јој неће наудити. Кад се мало смирила упиташе је:

Патуљци: Како се зовеш?

Снежана: Зовем се Снежана!

Патуљци: А како си доспела у насу кућицу?

Снежана им исприча како је њена маћеха наредила да је убију, како је ловац поштедео и да је након тога уплашена бежала док није налетела на њихову кућицу. Патуљци је саслушаше и рекоше да може остати код њих ако жели али да мора кувати, прати, шити и пазити на кућу док су они у руднику. Снежана прихвати без размишљања...

Од тог дана Снежана би ујутру испратила патуљке у рудник и док се они не врате она би пазила на кућу, спремала ручак и радила све што су се договорили. Патуљци су је временом заволели и често су је подсећали да се чува преко дана када је сама код куће јер ће зла маћеха кад-тад сазнати за превару коју је ловац починио. Говорили су јој да се чува маћехе и да не пушта никога у кућу док они нису ту.

За то време зла краљица је живела мирно у убеђењу да је Снежана мртва и да је она најлепша, не знајући за ловчеву подвалу... Али једног дана када је упитала чаробно огледало ко је најлепши на свету десило се нешто неочекивано.

Краљица: Огледалце, огледалце... Огледалце моје кажи ми на свету најлепши ко је?

Огледало: Краљице моја, овде сте најлепши ви, али је Снежана тамо далеко још увек најлепша.

Када је то чула краљица је схватила да је Снежана још увек жива и да је ловац није убио. Почела је да смишља како да убије Снежану, овога пута једном заувек. Знала је да ће морати лично да се постара за девојчицу јер више никоме није могла да верује... Одлучила је да се преруши у старицу како је нико не би могао препознати. Скупила је најлепше јабуке из врта, натопила их отровом, поређала их у корпу и кренула на пут ка кућици седам патуљака.

Након дугог пута кроз шуме и планине краљица је угледала кућицу. Пришла је ближе и покуцала на врата... Испред ње се појавила прелепа девојчица, Снежана:

Снежана: Добар дан стара бако, шта продајете?

Краљица: Добар дан прелепо дете. Продајем најлепше и најслађе јабуке у целом краљевству, убране из мог врта. Овакве нећеш наћи нигде друго.

Снежана: Хвала бако али не требају ми јабуке.

Краљица: Ове јабуке су одличне за питу од јабука драго дете. Патуљци би се сигурно изненадили када би их вечерас сачекала топла домаћа пита од тако добрих јабука.

Снежана: У праву сте бако, узећу их...

Краљица: Драго дете, ево ти једна јабука да пробаш одмах, да видиш како су добре.

Снежана није хтела да одбије добру старицу па узе један гриз. Чим је прогутала комадић отровне јабуке паде на под. Старица поче да се злобно смеје, окрену се и оде...

Након неколико сати пао је мрак... Патуљци су дошли кући на вечеру и видели Снежану како лежи непомична испред кућице. Покушавали су да је оживе али ништа није помогло. У великој тузи су седели три дана око Снежане која је лежала непомично али није изгледала мртво јер су јој образи и даље били румени, изгледало је као да само спава дубоким сном. Онда су направили ковчег од кристала, положили Снежану у њега и златним словима исписали њено име и да је била принцеза. Ковчег су однели на врх оближње планине. Један од патуљака је увек чувао стражу...

Дуго времена је прошло, Снежана је и даље лежала непомично али је и даље изгледала здраво и живо, са коžом белом као снег, образима руменим као крв и косом црном као ебановина. Једном приликом је млади принц из суседног краљевства пролазио кроз ту šуму и случајно је наишао на место где је лежала Снежана. На први поглед је принца очарала невероватна Снежанина лепота и он рече патуљку који је био на стражи да му да ковчег са Снежаном, да ће му платити колико год тражи. У том тренутку дођоше и остали патуљци и рекоше принцу да не дају Снежану ни за сво благо овога света. Онда им принц рече да не може виšе да живи а да не гледа Снежанину лепоту и замоли их да му је дају као поклон, да ће је чувати као своје најдраже. Кад то чуше патуљци се сажалише и пристадоше. Принчеве слуге подигоше ковчег на рамена али један од њих се саплете о камен и од потреса испаде онај залогај отровне јабуке из Снежаниног грла, она се пробуди и збуњено упита где је и шта се десило... Принц и патуљци јој све испричаше... На крају принц рече Снежани да је воли највише на свету и да би волео да пође са њим у краљевство његовог оца и да буде његова žена. Снежана пристаде, поздрави се са патуљцима и пође са принцем.

Свадба је била веома раскошна и били су позвани гости из свих околних краљевстава, укључујући и злу Снежанину маћеху. Пре него šто је поšла на славље зла краљица је хтела да се погледа у огледало и упитала је као и увек:

Краљица: Огледалце, огледалце... Огледалце моје кажи ми на свету најлепши ко је?

Огледало: Ви сте краљице најлепши у овом краљевству али је краљица Снежана још лепша.

Зла краљица је била бесна... Сва злоба и завист у њој су опет прокључали. Ипак се некако смирила и одлучила да оде на свадбу... Када је ушла у двор, нови дом Снежане и принца, и када је видела колико је Снежана прелепа њено срце није могло да издржи толику мржњу и зла краљица је пала мртва...

Принц и Снежана су наставили да живе срећни до краја свог времена...

Дугометражни цртани

Аудио бајка - драматизација

Прича у сликама - за препричавање

Драматизација текста

Врста дела: бајка.

Време радње: једном давно.

Место радње: дворац, шума, кућа патуљака.

Ликови: Снежана, 7 патуљака, маћеха, ловац, принц.

Снежана: лепа девојка са ружичастим образима, бледо бела као снег и тамне косе. Поред њене лепоте истиче се и њена доброта. Бринула се за своје нове другаре, спремала им и кувала. Такође је била и наивна због чега је замало умрла, али како то бива у бајкама, она добија срећан крај и живи срећно до краја свог живота.

7 патуљака: симпатични и воле да раде у руднику у који одлазе сваки дан певајући. Чистог су срца и добри, а то су показали и када прихватају Снежану у своју кућу. Волели су је јако јер се добро бринула о њима. Све су урадили да је спасе и заштите од опасности и јако су се уплашили кад су је видели мртву. Кад је напокон оживела, били су пресрећни.

Ловац: краљичин верни поданик којег је краљица послала да убије Снежану. Сажалио се и није имао срца да то уради, па је на крају и сам настрадао због тога. Знао је шта је исправно, а шта не и зато је радио по налогу свог срца, а не наређења што нам поручује да су некад наредбе погрешне и да их несмемо слепо следити ако у срцу осећамо другачије.

Маћеха: зла вештица, краљица. Веома зла и себична личност којој је важна само њена лепота. Кад је сазнала да више није најлепша на свету није могла да поднесе и смислила је страшан план да убије Снежану. На крају је патила и умрла зато шта је није могла да поднесе да је неко бољи од ње.

Принц: леп младић који је на путу кроз шуму налетео на мртву прелепу принцезу. Он се одмах у њу заљубио. Није могао да одоли њеној лепоти. Спасао јој је живот и на крају су се венчали и живели срећно до краја живота.

Тема дела: прича о љубави, искреном пријатељству и љубомори зле царице према лепој Снежани која бежи како би си спасла живот, али успева победити и на том путу пронађе љубав и срећу.

Порука: важно је бити добар према свима јер такви људи увек буду награђени.