ДЕВОЈЧИЦА СА ШИБИЦАМА

Напољу је било веома хладно. Падао је снег и полако је почело да се смркава. Убрзо је дошло вече, последње у години. У хладноћи и мраку, сиромашна девојчица ходала је улицама, босонога и гологлава.

Наравно, кад је изашла из куће имала је папуче, али која је била корист од њих? Биле су то веома велике папуче, превелике за њу, јер су припадале њеној мајци. Девојчица их је изгубила трчећи преко цесте, где су је умало била прегазила велика кола са коњима. Једну папучу више није могла да нађе, а другу јој је украо дечак, рекавши да ц́е је једног дана, када буде имао своју децу, користити њену папучу као колевку. 

И тако је девојчица ходала боса, а ноге су јој биле прилично црвене и плаве од хладноће. У својој старој прегачи носила је неколико свежњева шибица, а у руци је држала велику кутију у којој је продавала шибице. Нико од ње није ништа куповао по цео дан и нико јој није дао ни динара.

Сва промрзла од хладноће и глади, увукла се слика беде, јадне девојчице! Пахуље су падале на њену дугу плаву косу која јој је у прелепим увојцима падала преко рамена. Свеће су биле упаљене на свим прозорима и осећао се диван мирис печене гуске јер је била Нова година. Да, само је на то мислила!

У кутку између две куће, села је и повукла своје мале ноге испод себе. Постајало јој је све хладније, али није смела да иде кући јер није продала шибице, а отац би је због тога истукао. Осим тога, код куц́е је било хладно јер нису имали ништа осим крова кроз који је дувао ветар, а највеће рупе су крпане сламом и крпама.

Руке су јој биле скоро смрзнуте од хладноће. О, како би их мала шибица могла загрејати! Кад би само могла да извади једну шибицу из кутије и загреје руке на пламену. Извукла је једну и запалила је о зид. Како је прскало и горело! Настао је топли, сјајни пламен, попут мале свеће, и она је држала руке над њим; чудно светло! Девојчица се заиста осећала као да седи испред велике гвоздене пећи са сјајним месинганим украсима. Како је дивно ватра горела! Како је било пријатно! Девојчица је испружила ноге да их загреје; али мали пламен се угасио, пећ је нестала, а у руци су јој остали само остаци изгореле шибице.

Запалила је још једну шибицу. Пламен је био велики, а кад је светлост пала на зид постао је провидан попут танког вела и кроз њега је могла да види собу. На столу је била раширена снежно бела тканина, а на њој је стајало блиставо посуђе. Печена гуска чувено кувана, пуњена јабукама и сувим шљивама. И још боље, гуска је искочила из посуде и трчала по поду с ножем и виљушком у грудима, тик до девојчице. Затим се шибица угасила и могла је да види само дебели, хладни зид.

Запалила је још једну шибицу. Чинило јој се као да седи испод најлепше јелке. Била је много већа и много лепша од оне коју је видела прошлог Божића кроз стаклена врата у кући богатог трговца. Хиљаде свећа горело је на зеленим гранама, а слике у боји попут оних у штампарији зуриле су у њу. Девојчица им је пружила обе руке, али одједном се пламен угасио. Али божићна светла су се дизала све више и сада их је видела као сјајне звезде на небу, а једна од звезда је падала, остављајући дугачак траг попут ватре.

„Неко умире“, помислила је девојчица, јер јој је њена стара бака, једина особа која ју је волела и која је умрла, рекла да када звезда падне, једна душа иде Богу.

Запалила је још једну шибицу. Све се поново осветлило, а у сјају је стајала њена стара бака, бистра, љубазна и лепа.

„Бако!“ – повика девојчица. „Бако, поведи ме са собом! Знам да ћеш нестати када изгори шибица. Нестаћеш као топла пећ, прелепа печена гуска и прелепа велика божићна јелка!“

И брзо је запалила читав сноп шибица јер је желела да бака остане поред ње. А шибице су гореле таквим сјајем да се чинило као да је све обасјано дневним светлом. Бака никада није била тако велика и лепа. Узела је девојчицу у наручје и обоје су летели изнад земље у сјају и радости, веома, веома високо, и тамо горе није било хладноће, ни глади, ни страха – биле су са Богом.

Али у углу, наслоњена на зид, седела је девојчица црвених образа и насмејаног лица, залеђена последње ноћи старе године. Новогодишње сунце излазило је на малу тужну фигуру. Дете је седело ту, укочено и хладно, држећи шибице, од којих је једна скоро изгорела.

„Желела је да се загреје“, говорили су људи. Нико није могао ни да замисли које је лепе ствари видела и колико је била срећна што је отишла са старом баком у Нову годину. 

Аудио бајка

Књижевна врста: ауторска бајка.

Време радње: последњи дан пред Нову годину.

Место радње: улица.

Главни лик: девојчица.

Споредни ликови: отац, деран, бака.

Опис девојчице: плавокоса, сиромашна, босонога, гологлава, прозебла, гладна.

Атмосфера у улици: пада снег, прозори су осветљени, мирише гушчје печење.

Целине бајке:

-  Хладно зимско вече уочи Нове године.
- Сиромашна, босонога и гологлава усамљена девојчица лута градом и покушава да прода шибице.
- Девојчица замишља топлу собу, богату трпезу, баку и новогодишњу јелку са поклонима.
- Девојчица умире од хладноће и глади у новогодишњој ноћи.

Поука: Не смемо бити безосећајни и немарни према другима. Свакоме треба помоћи у невољи.