МАЧАК У ЧИЗМАМА

Имао неки млинар три сина, млин, магарца и мачка. Синови су млели, магарац доносио жито и односио брашно, а мачак хватао мишеве. Кад је млинар умро, синови поделише наследство: најстарији доби млин, средњи магарца, а најмлађи мачка. 

Растужи се он и стаде у себи говорити: "Ја сам најгоре прошао. Мој најстарији брат може млети жито, други може јахати на магарцу, а што ћу ја с мачком? Могу од њега направити крзнене рукавице и то је све." 

– Слушај, – проговори мачак који је изгледа разумио његове мисли – немој ме убити да би направио пар лоших рукавица. Наручи ти мени чизме тако да могу изаћи и показати се пред људима, па нећеш дуго чекати на моју помоћ. 

Млинарев син се зачуди мачковим речима, па како је баш у том тренутку наишао обућар, он га позва и рече да мачку узме меру за чизме. Кад су чизме биле готове, мачак их навуче, узе врећу, наспе у њу мало жита, а при врху намести узицу да се врећа може свезати, па је забаци на раме и оде на две ноге као човек. У тој земљи је владао цар који је волео јести јаребице, али невоља је била у томе што их је било тешко набавити. У шуми их је било колико хоћеш, али су биле тако опрезне да их ни један ловац није могао уловити. Мачак је то знао, па науми окушати срећу. Кад стиже у шуму, рашири врећу, разастре жито, па један крај узице стави у траву, а други иза грма. Ту се сакри па, притајивши се, поче проматрати. Јаребице се ускоро појавише, опазише жито, па једна за другом почеше скакати у врећу. Кад их је у врећи било већ прилично, мачак притрча и повуче узицу. Забаци врећу на леђа и упути се равно у царев двор. 

Кад стиже, стражар викну: – Стој! Куда ћеш? 

А мачак ни пет ни шест већ одговори: – Цару. – Јеси ли луд, – рече стражар – мачак да иде цару! – Пусти га – рече други стражар. – Знаш да цара често досадно. Можда ће га мачак развеселити фрктањем и мијаукањем. И тако мачак изађе пред цара. Дубоко се поклони и рече: – Мој господар, гроф... – па ту изговори неко замршено и отмено име – препоручује се господару цару и шаље ове јаребице које су се ухватиле у његову замку. 

Цару се толико засјајише очи над лепим и угојеним јаребицама да се надуо од радости, па нареди да мачку из ризнице у ону врећу наспу толико злата колико може понети. На растанку му рече: – Однеси то својем господару и захвали му на поклону. 

За то време је сироти млинарев син седео крај прозора и с главом подбоченом рукама размишљао како је последњи новчић дао за мачкове чизме – а шта му може мачак донети? Кад, ето ти мачка, бубну на врата, збаци врећу, развеза је, истресе злато и рече: – Ово ти је за чизме, а цар те поздравља и пуно ти се захваљује. Млинарев син се обрадова злату, али никако није могао схватити како је мачак до њега дошао. 

Свлачећи чизме, мачак му све исприча, а онда рече: – Ето, сад имаш довољно новаца, али неће на овоме остати. Сутра ћу опет обући чизме и учинити те још богатијим. Да знаш, цару сам рекао да си ти гроф. Сутрадан, као што рече, мачак навуче чизме па опет крену у шуму и однесе цару још богатији улов. Тако је било скоро свакога дана. Мачак је доносио кући злато, а цар га је толико заволио да му је допустио улазити и излазити код њега без најаве и шврљати по дворцу до миле воље. 

Једном се тако мацан грејао крај огњишта у царевој кухињи, кад наиђе кочијаш и поче псовати: – Бестрага и цар и принцеза! Баш сам хтео отићи у крчму пити и картати, а ево морам их возити у шетњу до језера. Кад мачак то чу, пожури кући и рече своме господару: – Ако желиш постати гроф, пођи са мном на језеро и купај се у њему. Млинарев син се зачуди мачковим речима, али га послуша, пође за њим, свуче се до гола и скочи у воду. Мачак му узе одјећу, однесе је и сакри. Само што то обави, довезе се цар. 

Мачак одмах поче кукати и јаукати: – Ах, милостиви царе! Мој се господар купао у овом језеру, а наишао лопов и украо му одећу. Ено господина грофа у води, не може од срама испливати, а ако дуго остане, прехладити ће се и умријети. Кад је то чуо, цар нареди кочијашу да стане, па посла човека из своје пратње трком у дворац да донесе једно његово одело. Млинарев син обуче раскошну одећу, а како га је цар већ познавао као грофа који му шаље јаребице, позва га поред себе у кочију. Царева кћи се томе обрадова, јер је млади гроф био леп и одмах јој се свидео. 

Мачак је, међутим, отрчао пре њих, па кад стиже до неке велике ливаде где је преко сто људи косило траву, упита их: – Људи, чија је ово ливада? – Великог чаробњака, – одговорише му. – Слушајте, сад ће се овуда провести цар. Кад упита чија је ливада, ви одговорите: грофова. Ако тако не кажете, сви ћете бити побијени. Онда одјури даље и стиже до њиве под житом, тако велике да јој се није видио крај, а на њој је жњело преко двеста жетелаца. – Народе, чије је ово жито? – опет ће мачак. – Чаробњаково – одговорише му. – Послушајте, сад ће се овуда провести цар, па кад упита чије је жито, ви одговорите: грофово. Ако тако не кажете, сви ћете бити убијени. 

Стиже тако мачак и до једне лепе шуме, у којој је преко три стотине дрвосеча обарало и цепало храстовину. – Људи, чија је ово шума? – Чаробњакова. – Слушајте ме добро, сад ће се овуда провести цар, па кад упита чија је шума, ви одговорите: грофова. Ако тако не кажете, сви ћете бити побијени. Људи су се чудили и гледали за њим а мачак оде даље. Како је изгледао необично и ходао у чизмама на двије ноге као човјек, они га се уплашише. Тако мачак стиже и до чаробњаковог дворца, дрско уђе унутра, стаде пред чаробњака и поклони се. Овај га презриво погледа и упита што жели. 

Мачак се опет поклони и рече: – Прича се, милостиви, како се можеш, по вољи претворити у било коју животињу. Што се тиче пса, лисице или вука, то бих још и поверовао. Али да се можеш претворити и у слона, то ми се чини сасвим немогуће, па сам се дошао сам уверити. Чаробњак му охоло одговори: – Ништа лакше, – па се у трену и претвори у слона. – То је величанствено, – усхићено ће мачак – али можеш ли се претворити у лава? – И то је за мене ситница – рече чаробњак и у трену се пред њим створи лав. 

Мачак се направи да је уплашен па узвикну: – Ох! Ово је дивно и невиђено, то нисам могао ни сањати. Али још чудније би било кад би се могао претворити и у тако малену животињицу као што је миш. Ти сигурно можеш боље од било којег чаробњака на свијету, али ми се чини да би то и за тебе било претешко. Кад је чуо ове слатке ријечи, чаробњак се сав растопи од милине па одговори: – Како да не, мачкићу мој, могу ја и то – па зачас почне скакутати по соби претворен у миша. Мачак скочи, улови га и поједе. 

За то време, цар се возио у кочијама са грофом и принцезом, и у то стигоше до оне велике ливаде. – Чија је ово ливада? – упита цар. – Господина грофа – повикаше људи, како им је мачак наредио. – Леп комад земље, господине грофе – рече цар. Кренуше даље и стигоше до великог житног поља. – Чије је ово жито? – упита цар. – Господина грофа – опет му одговорише. – Ах, ох, господине грофе, лепо имање! – рече цар. Стигоше тако и до велике шуме. – Чији је ово гај, људи? – Господина грофа. Цар се још више зачуди па рече: – Ви сте веома богат човек, господине грофе, скоро да ни сам немам овако дивну шуму. Коначно стигоше и до чаробњаковог дворца. Мачак је чекао горе на степеницама, а кад се кочија заустави, он сјури, отвори врата и рече: – Господару, добродошли у замак мога господина грофа и он је сретан због части коју му чините. Цар изађе из кочије и задиви се прекрасном дворцу који је био већи и лепши од његовог, а гроф поведе принцезу уз степенице у дворану која је блистала од злата и драгог камења. Тада гроф испроси принцезу, а кад је цар умро, он га наследи и постаде цар те земље, а мачак у чизмама његов први министар.

Аудио бајка

Дугометражни цртани

Врста дела: бајка.

Време радње: некад давно.

Место радње: далека земља.

Тема дела: прича о способном и мудром мачку који је успео да привреди богатство своме господару и тако му се одужи за то што га овај није убио.

Идеја дела: упркос спољним недостацима или другачијим уветима живота, својом памећу и вредним радом можемо да створимо живот какав желимо.

Ликови: мачак у чизмама, млинарев син, цар, принцеза, кочијаш.

Мачак - Домишљата је животиња која је својом памећу успела да прискрби богатство своме господару. Да није било тако, вероватно би био претворен у пар лоших рукавица. Био је марљив па је сваки дан одлазио у лов на јаребице да би добио цареву наклоност. Био је и љубазан, па му је цар допустио да се одмара у његовом дворцу где год и кад год је желео. Мачак је знао да буде и веома уверљив кад је то хтео. Запретио је смрћу свим сељацима да лажу чија је земља и они су то направили јер су се плашили животиње која је у чизама стајала, попут човека, на две ноге. Ипак, све шта је радио, радио је из добрих намера. Обогатио је свог власника, који га је, пошто је мачак био паметан, касније поставио за свог првог министра у вођењу царства.

Цар - Добар, али и лаковеран човек. Много је волео да једе јаребице, па се обрадовао кад је видео да му је мачак донео целу врећу тих птица и то сваки дан нову, поготово јер се јаребице није могло лако уловити у његовом царству. Стекао је велико поверење у мачка. Био је одмах спреман помоћи кад је видио да је мачков господар у невољи. На крају му је дао и руку своје ћерке, јер не само да је воденичарев син био млад и леп, већ је цар мислио и да је гроф.