ЗЛАТОКОСА

У давно доба живели муж и жена. Дуго су и узалудно желели дете. Напокон се њихова жеља испунила. Нестрпљиво су очекивали дан рођења детета. И док су дани полако пролазили, мајка је седела крај прозора и посматрала прекрасан врт. Био је то врт вештице – чаробнице. Једног дана жена опази гредицу сочног, зеленог матовилца.  Пожели га и затражи од свог мужа да јој га донесе, како год зна. Ноћу, да га зла вештица не види, муж кришом набра пуну корпу матовилца. Жена се обрадова и брзо поједе матовилац. Опет је несретни муж, кришом, ноћу, пошао у вештицин врт. Одједанпут, пред њим се створи бесна вештица. Викала је, претила, а човјек јој причао о жељи своје жене, о детету које очекују и молио је за милост. Вештица пристаде да га пусти и да му да матовилац али му рече да јој мора дати дете када се роди. У страху, жељан да што пре оде из врта зле вештице, човек на све пристаде. Ускоро су човјек и жена добили девојчицу. Најлепшу на свијету. Али се не стигоше обрадовати. Вештица се одмах појави, узе дете и одведе га са собом. Назвала ју је Златокоса и бринула се о њој с пуно љубави.

Кад је Златокоса навршила дванаест година, вештица је закључа у кулу без врата и прозора. У тој кули само је један мали прозор отварао девојчици видик у свет. Кроз тај прозор улазила је и светлост дана и мрак ноћи. На кули опаке вештице није било ни врата ни степеница. Дете је ту одрасло. Постала је дјевојка дуге златне косе. 

Никога није познавала, никога није виђала сем старе вештице. Кад би вештица хтјела да је види, стала би под кулу и наредила:

– Златокоса, Златокоса! Спусти низ прозор своју златну косу. Златокоса би тако урадила, а вештица би се уз косу попела, а касније низ косу и спустила. 

Једног дана, јахао је шумом млади принц. Зачуди се када у самоћи далеке шуме зачу песму. Идући за гласом песме, принц дође пред усамљену кулу. Али виде да нема врата, па ма колико је желео да види ко пева, он одјаха. Очаран песмом, вратио се већ следећег дана. И тако је, из дана у дан, стајао пред кулом и слушао Златокосину песму. 

Једног дана, док је слушао, виде како долази стара вештица, па се сакри, а она нареди:

– Златокоса, Златокоса! Спусти низ прозор своју златну косу! Младић виде како се вјештица пење и како одлази. Затим, опонашајући вештичин глас и он затражи:

– Златокоса, Златокоса! Спусти низ прозор своју златну косу! Дјевојка послуша и принц се попе. Чим се видеше, заволеше се. Дуго су причали у тишини куле. Младић обећа да ће се следеће ноћи вратити с мердевинама низ које ће обоје сићи и побећи злој вјештици. Али је Златокоса била наивна и непромишљена. Кад следећег дана дође вештица, дјевојка је упита:

– Како то да ми је коси теже када се ти пењеш него млади принц? Вештица се страшно разљути.

Крила је Златокосу, чувала је само за себе, а сада је схватила да је преварена. Узе маказе, одреза златну косу Златокосе и помоћу својих чаролија пренесе девојку у пустињу на крај света. Затим се врати у кулу и стаде чекати. Кад дође ноћ, дојаха принц:

– Златокоса, Златокоса! Спусти низ прозор своју златну косу. Вештица ухвати чврсто један крај одрезаних витица, а други спусти низ кулу. Принц се попе и на свој ужас угледа на прозору ружно лице и два грабљива ока старе вештице. Ругала му се и смејала:

– Нема више Златокосе и тебе више неће бити! И насрну на јадног младића. Он паде на оштро трње у подножју куле. Обневидио, очајан и несрећан, узјаха свога коња. Лутао је по свету тражећи Матовилку. Пролазиле су године. Ни једног трена слепи младић није заборавио песму девојке из куле. А онда, једног дана, младић стиже у пустињу на крај света и чу Златокосину песму. Зовну је по имену. Плачући, девојка је грлила и миловала лице младог принца. И гле чуда! Кад на слепе очи младићеве падоше сузе девојачке, он поново прогледа. Одведе Златокосу у свој двор гдје су живјели дуго, дуго. А за злу вјештицу никад се више ништа није чуло.

Аудио бајка - драматизација

Врста дела: бајка.

Место радње: врт, шума, кула.

Време радње: давна времена.

Тема дела: Велика љубави између Златокосе и краљевића.

Порука: Љубав побеђује све невоље, важно је само веровати у њу.

Златокоса: млада девојка прекрасне златне коса, коју је зла вештица осудила на живот у кули. Пошто није имала других посетиоца, само злу вештицу, изненадила се када је видела краљевића. Заљубила се у њега, баш као и он у њу. Скривала је њихову везу од зле вештице, али није била довољно пажљива, па се издала вештици. Иако јој је вештица одрезала косу кад је сазнала за краљевића, Златокоса је ипак успела да побегне. Када је пронашла свог принца, успела је да га изљечи својим сузама, тј. својом љубави.

Вештица: била је зла и осветољубива. Није могла да се смилује младом брачном пару што јој је крао матовилац, па им је отела једину кћерку. Од љубоморе ју је чувала на врх куле. Када ју је Златокоса издала, осветила се и њој и њеном краљевићу. Али због своје злобе, на крају је остала сама. 

Краљевић: био је леп младић који се заљубио у Златокосу. Због љубави му се десила несрећа, али она га није спречила да безусловно и тврдоглаво тражи своју љубав. Иако слеп, он је лутао наоколо и није хтео да одустане од тражења Златокосе. Упорност му се исплатила, као и његова храброст. Златокоса не само да му је вратила вид, него га је усрећила поставши му жена и мајка његове деце.