БРЕМЕНСКИ МУЗИКАНТИ

Имао неки човек једног магарца који је већ дуго година носио џакове у воденицу, али који је најзад онемоћао те је био све мање способан за рад. Његов господар онда науми да га се отараси, али магарац опази да му се зло спрема па утече и упути се према граду Бремену. Тамо ће, мислио је, моћи да постане градски музикант. Тако идући, ускоро наиђе на једног кера који је лежао на путу дашћући као неко ко се сит натрчао. „Еј, што дашћеш тако, пријане, држ га?“ упита магарац.

„Ах“, рече пас, „пошто сам стар и сваким даном све немоћнији, па ни у лову не могу да појурим, мој господар хтеде да ме убије те сам стругнуо; али како сад да зарађујем хлеб?“

„Знаш шта“, рече магарац, „ја идем у Бремен и постаћу тамо градски музикант. Пођи са мном па се и ти запосли као музичар. Ја ћу свирати у тамбурицу а ти ћеш ударати у бубањ.“

Пас се сложи, па наставише пут. Не потраја дуго, кад наиђоше на једну мачку која је седела на друму натуштена као облак.

„Еј, каква те је голема невоља спопала, маторо лицкало?“ упита магарац.

„Ама ко би се веселио кад му гори под ногама“, одговори мачка. „Пошто сам већ ево зашла у године, зуби ми отупели, па радије седим иза пећи и предем него што јурим за мишевима, газдарица је хтела да ме удави. Додуше, успела сам да клиснем, али сад би ми добар савет пара вредео: куда да пођем?“

„,Хајде с нама у Бремен; па ти се бар разумеш у ноћну музику те можеш да постанеш градски музикант.“ Мачки се ово допаде и пође с њима. Ускоро три избеглице прођоше крај неког дворишта, а тамо је на вратницама чучао петао и крештао из свега грла. „Ух, проби нам уши том виком“, рече магарац, „шта ти је?“

„Ето, прорицао сам лепо време“, рече петао, „ер је данас празник. Али пошто ће сутра, у недељу, доћи гости, газдарица није била милостива него је рекла куварици како жели да сутра будем скуван у чорби, па тако вечерас морам да дам да ми одрубе главу. И сад се дерем из свега грла, док још могу.“

„Море мани, црвеноглавко“, рече магарац, „боље да кренеш с нама, ми идемо у Бремен: свуда ћеш наћи нешто боље од смрти. Ти имаш леп глас, па кад заједно ударимо у свирку, биће баш како ваља.“ Петлу се свиде предлог и њих четворо наставише пут.

Међутим, за један дан нису могли да стигну до града Бремена него увече зађоше у неку шуму у којој су хтели да преноће. Магарац и пас легоше под једно велико дрво, мачка и петао се попеше на гране, а петао одлете чак на врх, где је за њега било најсигурније. Пре него што ће заспати, он се још једном обазре на све четири стране, кад ли му се учини да у даљини светли нека жишка, па повика својим друговима да у близини мора да је некаква кућа јер се види светлост. Магарац рече: ,,Онда да се дигнемо и одемо тамо, јер конак је овде лош.“ Пас помисли да му не би баш лоше чинило неколико костију и нешто меса на њима. И тако се упутише у правцу светлости, и ускоро опазише јаснији сјај, који је бивао све јачи, док не стигоше до једне јарко осветљене разбојничке куће. Магарац, као највећи, приближи се прозору и погледа унутра.

„Шта видиш, сивоња?“ упита петао.

„Шта видим?“ одговори магарац. „Видим постављен сто с красним јелом и пићем, а за њим седе разбојници и часте се.“

„То би било нешто за нас“, рече петао.

„Јест, јест, ах, камо среће да смо унутра!“ рече магарац. Животиње се онда стадоше договарати шта да учине да разбојнике отерају из куће, и најзад смислише. Магарац је имао да предњим ногама стане на прозор, пас да скочи на магарчева леђа, мачка да се успуже на пса и, најзад, петао да узлети и седне мачку на главу. Кад то учинише, они на уговорени знак ударише заједнички свирку: магарац зањака, пас залаја, мачка замјаука и петао закукурика. Онда се кроз прозор сручише у собу, а окна само зазвечаше. На ту ужасну дреку разбојници скочише, помислише да је то сигурно нека авет, па у грдној прпи утекоше у шуму. Онда она четири другара заседоше за сто, навалише на оно што је преостало, и тако се наједоше као да ће четири недеље гладовати.

Кад четири музиканта завршише с јелом, они угасише свеће и потражише где ће лећи, већ свако по својој природи и потреби за удобношћу. Магарац леже на ђубре, пас иза врата, мачка на огњиште уз топли пепео, а петао седе на пречагу: и како су били уморни од дугога пута, одмах заспаше. Кад прође поноћ, и разбојници издалека видеше да у кући више не гори светло и да се све чини мирно, рече харамбаша: „Заиста нисмо смели да погубимо главе“, па нареди једноме  да оде и потражи кућу.

Тај кога послаше затече све утишано, па оде до кухиње да запали свећу, и како је од ужарених, ватрених очију мачке помислио да је жар, он принесе њеним очима једну шибицу сумпорачу да је запали. Али мачка није знала за шалу па му фркћући скочи у лице, и изгребе га. Он се грдно уплаши, потрча и хтеде да побегне на задња врата, али пас, који је ту лежао, скочи и уједе га за ногу. А кад је трчао преко дворишта и нашао се поред ђубрета, магарац му стражњим копитом зададе још један прописан ударац; а петао, који се разбудио и живнуо од буке, повика с пречаге: „Кукурику!“

Разбојник, што су га ноге носиле, отрча свом харамбаши и рече:

„Јој, у кући се налази нека ужасна вештица, сунула ми је у лице и изгребала ме својим дугим ноктима; а пред вратима стоји неки човек с ножем и тај ме је убо у ногу; а у дворишту лежи неко црно чудовиште које ме је пребило тољагом; а горе на крову седи судија и виче: „Овамо ту хуљу!“ па ја нагох да бежим.“

Од тог времена се разбојници нису више усуђивали да уђу у кућу. Оној пак четворици бременских музиканата тако се допаде у кући да више нису хтели ни да излазе из ње. А онога што је последњи приповедао још боле уста од причања.

Аудио бајка

Књижевна врста: ауторска бајка

Тема: Животиње су сложно отерале разбојнике из куће и стекле свој нови дом.

Главни јунаци: животиње (магарац, петао, мачка, пас)

Место радње: на путу за Бремен и у напуштеној кући.

Особине: сложни, искрени, брижни, солидарни, толерантни

Магарац – стар и уморан главни лик којег се господар жели решити тако да га прода неком месару. Како би то избегао отишао је на пут у град Бремен, али до тамо никада није стигао. Био је јако исцрпљен, али још увек жељан живота. Управо зато се није хтео предати смрти. Уместо тога, одлучио је окушати срећу негде другде. И она му се осмехнула. Пронашао је животиње са сличном судбином, па се одмах повезао с њима. Видео је у њима пријатеље. Напокон је добио своју улогу у том друштву, што га је требало спасити од смрти и глади. Иако више није могао обављати дужности младог магарца, могао је радити нешто друго – свирати! Али срећа му се још једном осмехнула и пронашао је место где се могао скрасити са својим пријатељима и пре него је стигао до града.

Пас – делио је врло сличну судбину као и магарац. Био је стар и тужан. Таман кад је помислио да је његовом животу дошао крај срео је магарца и заједно су кренули у животну авантуру. То је за њега био нови почетак. Ни он се није могао помирити с тим да ће ускоро једноставно умрети, радије је прихватио предлог и одлучио окушати се као свирач. Била је то прилика за нови живот. Пас је цели живот извршавао своју функцију чувара, али једном када је остарио, више се није могао тиме бавити. Дошло је време да пронађе нови разлог за живот.

Мачак – мачак је делио тужну судбину с другим животињама. Господарица га се хтела решити јер није више имао снаге ни зубе за хватање мишева. Једном када је остарио, више никоме није требао. Зато се одлучио придружити осталим остарелим животињама и покушати живети као свирач. И он је требао пронаћи нови посао и разлог за живот, будући да није имао снаге ни зубе за онај стари. Али иако му је тело било остарело, мачков дух још увек је био јак. То се истакнуло на крају, када је мачак показао велику храброст суочивши се с разбојником. Ту се видело да још увек има старог духа у њему и да није за одбацити се тако лако.

Певац – певац је побегао од газдарице јер га је хтела скувати. Ни он још није био спреман умрети иако је био стар и више није био ни за шта. Али бар му је глас остао сачуван и због тога се и он придружио свирачима. Задржао је нешто старог духа и жеље за кукурикањем, што му је касније врло добро послужило. На крају је помогао својим пријатељима да поразе разбојнике тако што је гласно закукурикао. Тиме је доказао да у себи још има онога што је потребно да би био добар певац.

Споредни ликови: разбојници, људи

Особине разбојника и људи: сурови, груби, незаинтересовани, похлепни

Идеје: Договор кућу гради. Где је слога, ту је и божји благослов.